О књизи: 2022 / - Извини, звала си, ја сам Пчелкина, донела сам скице логотипа. Наставила сам да мрмљам, ваљајући очи. Говорила је глупости и није разумела шта ми се дешава. Тренутак касније, Марк Игоревич је подигао главу и пажљиво ме погледао. Сада разумем о чему је Јулија причала. Ожиљак је пролазио преко целог лица, али у исто време није деловао ни страшно ни страшно, није га кварило, већ је напротив одавало мушкост, осећало се нешто животињско. И очи су постале обојене, гледајући у саму душу. Никад нисам видео овакве очи. Није скренуо поглед и наставио да гледа. Мој свет је почео да се руши "Хоћеш ли ме дуго гледати?" Или да приђем ближе да боље видите. Он је грубо залајао, без погледа..